![\"\"](\"https:\/\/sakaucaposvitu.com\/wp-content\/uploads\/2019\/05\/7.jpg\")
<\/p>\nKad ti nije dovoljno ladno u \u0160vicarskoj, uvik mo\u0161 oti\u0107 na Island. Svakako su u zadnje vrime, otkad je Easyjet poja\u010da letove za Reykjavik, cijene dosta pale pa se da zaletit i za nekakvih 100-njak Eura povratno. Jo\u0161 san ra\u010duna, ajde ka, tre\u0107i je misec, ne mo\u017ee bit toliko ladno. Mo\u0161 mislit, \u010dim san iza\u0161a iz zgrade terminala \u010dekat bus toliko san se smrza na nekakvoj islandskoj buri da san samo oti\u0161a nazad \u010dekat sa druge strane stakla i odlu\u010dia sprintat kad vidin bus. U me\u0111uvremenu je ekipa doma\u0107ih mirno stajala tamo na stanici. Kad se bus napokon ukaza, prilikom tog tr\u010danja kroz me\u0107avu san skoro pro\u0161a ka pravi Spli\u0107anin 2012. za vrime sniga, prokliza par metara i samo \u010dudo me spasilo da se ne polomim. Lipa dobrodo\u0161lica od Islanda.<\/p>\n
<\/p>\n
Do\u010depa san se bez lomova i tog centra Reykjavika di me u baru Babalu<\/em> \u010deka Alejandro, prijatelj Meksikanac, koji je doletia iz Dublina. Uvik mi je baza na\u0107 se sa nekim koga nisi vidia par miseci\/godina na nekom random<\/em> mistu ala Babalu <\/em>u Reykjaviku. Kako je vanka bila te\u0161ka me\u0107ava sa burom, ostali smo u tom baru poprili\u010dno dugo. Zapravo, dovoljo dugo da sku\u017eim da je i konobarica odakle drugo, nego iz Splita. Nije ni \u010dudo s obzirom da je, na moje osobno iznena\u0111enje, Island skuplji \u010dak i od \u0160vicarske, \u0161ta prate i izrazito dobre pla\u0107e. Pa kad jo\u0161 uzme\u0161 u obzir sve prirodne ljepote, di \u0107e\u0161 boljeg mista za oti\u0107 radit ako ve\u0107 mora\u0161. Na\u0161 Couchsurfing doma\u0107in, Poljak Marcin, je tako\u0111er tu do\u0161a trbuhom za kruhom pred gotovo ve\u0107 pet godina, skupa sa zgodnom \u017eenom i k\u0107eri. Tu radi ka gra\u0111evinski radnik, pla\u0107en itekako solidnih 4000\u20ac neto, al uzmite u obzir jednu stvar \u2013 svugdi u svitu kad je preladno ili je me\u0107ava se ne radi. Ali ne i na Islandu, jer onda se minimalno pola godine ne bi radilo. Poljaka je tako eto, \u0161ta legalno, \u0161ta nelegalno ve\u0107 oko 30 000, ilitiga 10% populacije. Smistili smo se u ludilo stan sa dnevnim boravkom u staklu, iz kojeg se ako ima\u0161 sri\u0107e lipo vidi i Aurora borealis<\/em> ilitiga Polarna svitla.<\/p>\n Osim \u0161ta je ekstremno gostoljubiv pa se odma osje\u0107a\u0161 ka doma, Marcin je usput i lud ka kupus, pa smo sa njim odma navalili na poljsku vodku sa \u010dilijem, a kako su dvi boce brzo pale, onda smo se prebacili na najjeftiniji viski sa aerodroma koji smo mi donili ka poklon. Sri\u0107a da je Marcin me\u0161tar od mi\u0161anja pa je oti\u0161a u fri\u017eider i pomi\u0161a to po receptu biv\u0161eg gosta Amerikanca i napravia neki skroz dobar mix. Kad ka\u017een da je lud, mislin to na pozitivan na\u010din, koji mo\u017eete razumit samo kad \u010dujete njegove pri\u010de o odrastanju na granici Poljske i Njema\u010dke, koje se obi\u010dno svode na to da je sa prijateljima na\u0161a ne-eksplodiranu njema\u010dku bombu iz Drugog svjetskog rata pa su ne\u0161to raznili sa njom. Stare zidove, olupine od auta, stabla, a u jednom slu\u010daju, gre\u0161kom skoro i vlastitu babu. Sa nama je tu bia i Brazilac, koji je do\u0161a stopirat po Islandu, al ga je Marcin na\u0161a smrznutog kraj ceste i nagovoria da ra\u0111e ostane kod njega i par tjedana nego da provede no\u0107 uz cestu na -5 . Kako san zapravo ima dosta posla, plan je bia i svako jutro ovog puta par sati odradit na laptopu, al ti su se planovi utopili negdi tamo u 5. \u2013 6. \u010da\u0161i viskija. Istina,\u00a0 ujutro smo se dovukli do Babalua<\/em> i ja san odradia koliko toliko efikasno par sati. Sri\u0107a da ni Alejandru obi\u010dno nije pri\u0161a igdi.<\/p>\n Marcin se ponudia \u010dak i da uzmemo njegovo auto za road trip<\/em> po Islandu, al smo ve\u0107 rezervirali rent-a-car pa smo odradili kupovinu i krenili napravit krug po Islandu. Nikad se ne mogu do kraja na\u010dudit koliko gostoljubivi mogu bit Couchsurferi<\/em>! Mislin da bi kod nas, pogotovo auto, ve\u0107ina ljudi jedva posudili ro\u0111enom bratu. Kako ka pravi Spli\u0107anin iskustva sa vo\u017enjom po ledu iman otprilike koliko i iskustva sa proslava Hajdukovih titula, morala me \u201eveselit\u201c \u010dinjenica da je ve\u0107 50km sjeverno od Reykjavika asfalt pre\u0161a u \u010disti led. Me\u0107ava koja ti omogu\u0107ava vidljivost od 30m tako\u0111er ne poma\u017ee. U po\u010detku san vozia 50km\/h i bilo mi je apsolutno jasno za\u0161to je najte\u017ei dio voza\u010dkog na Islandu onaj sa vra\u0107anjem kontrole kod klizanja. Isto mi je postalo jasnije i za\u0161to su me u Rent-a-caru pitali da li san ve\u0107 vozia po ledu. Na to san naravno odgovoria: “da, da, ve\u0107 dosta puta”. Svejedno, 1000 km vo\u017enje i par proklizavanja kasnije san nau\u010dia sve to na \u201ebrzom te\u010daju\u201c direkt u glavu. Jo\u0161 dan danas mi zapravo nije jasno kako nijednom nismo izletili sa ceste.<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/sakaucaposvitu.com\/wp-content\/uploads\/2019\/05\/6.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/sakaucaposvitu.com\/wp-content\/uploads\/2019\/05\/1.jpg\")
<\/p>\n